Srbija je 7. novembra 2007. godine pokrenula Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom. SSP je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine.
Uprkos višedimenzionalnoj krizi koja traje gotovo pune 3 godine, Srbija je uspela da sačuva stabilnost svoje ekonomije i poverenje potrošača i investitora, o čemu svedoči kumulativni realni rast BDP-a u periodu 2020-2022. od oko 9%, rekordni prilivi SDI, nastavak rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao i najviši nivo deviznih rezervi. Projektovana stopa rasta BDP-a Srbije za ovu godinu je u rasponu 2,0–3,0%, Projektovani rast BDP-a za 2024. kreće se u rasponu od 3% do 4%, a u srednjem roku se očekuje povratak na pretkrizne stope rasta od 4%. Projekcija tekućeg deficita za 2023 je 3,1 mlrd evra (4,5% BDP-a ). Zahvaljujući proizvodnoj i geografskoj diversifikaciji i izvozno-orijentisanim investicijama, izvoz robe i usluga je u 2022. ostvario rast od preko 30%, dok je u prvom kvartalu 2023. zabeležio rast od oko 20%. Učešće javnog duga centralne države u BDP-u je u martu 2023. iznosilo 51,0% BDP-a. Narodna banka Srbije je u maju zadržala referentnu kamatnu stopu na 6,0%, imajući u vidu da bi trebalo sagledati pune efekte prethodno sprovedenih monetarnih mera u uslovima postepenog slabljenja troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i rešavanja problema u globalnim lancima snabdevanja. Stabilnost bankarskog sektora je očuvana i dodatno ojačana. Učešće NPL u martu iznosilo je 3,00%. [1]
Prema NZS, stopa nezaposlenosti je u 2022. iznosila 9,4%, što je njen najniži zabeležen nivo do sada.. Formalna zaposlenost je nastavila rast i na početku 2023. (2,9% mg. u periodu jan.-mart). Ipak, uprkos kontinuiranom rastu zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, Srbija se i dalje smatra zemljom koja nudi široku dostupnost uz jedinstvenu kombinaciju visokog kvaliteta i niske cene srpske radne snage, sa prosečnom mesečnom zaradom od 117.669 dinara (oko 1.000 evra).[2]) Trenutna bruto minimalna zarada iznosi 57.274 dinara (oko 490 evra). Za mlade ljude srpsko tržište rada i dalje karakterišu niske stope zaposlenosti i aktivnosti. Bez dovoljne razvojne i finansijske perspektive, visokokvalifikovani građani Srbije, koji poseduju odlično znanje i tehničke veštine, skloni su da traže zaposlenje u drugim zemljama (uglavnom državama članicama EU).
Ponuda radne snage u Srbiji godišnje se povećava za oko 35.000 diplomaca univerziteta i visokih škola, 1.000 magistara nauka, 400 doktora nauka i 75.000 maturanata. Obrazovni centri u Srbiji (Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac…), a posebno Univerzitet u Beogradu (srpski univerzitet visoko pozicioniran na rang listama koje porede univerzitete širom sveta), odlikuju se dobro obrazovanom, multilingvalnom i IT pismenom radnom snagom. Obrazovanje za menadžment je takođe poboljšano uvođenjem zajedničkih diplomskih i postdiplomskih kurseva koje organizuju lokalni univerziteti i renomirane zapadne poslovne škole. Sa oko 49% radno sposobnog stanovništva koje govori engleski, Srbija je rangirana na 1. mestu u regionu jugoistočne Evrope.
[1] Izvor: Narodna banka Srbije (Maj 2023)
[2] Izvor: Republički zavod za statistiku (Maj 2023)
Izvor: Razvojna agencija Srbije (2020)
